text.skipToContent text.skipToNavigation
background-image

Smiraj dana na Balkanu von Kuic, Gordana (eBook)

  • Verlag: Agencija TEA BOOKS
eBook (ePUB)
5,98 €
inkl. gesetzl. MwSt.
Sofort per Download lieferbar

Online verfügbar

Smiraj dana na Balkanu

Smiraj dana na Balkanu moze se citati kao pazljivo iznijansiran, ljubavni roman cija glavna tema - ljubav u bracnom trouglu - dobija dodatna znacenja na fonu prethodnih ljubavi Vere Korac i paralelnih ljubavnih prica njenih prijateljica. Ovaj roman moze se citati kao roman sa internacionalnom temom, buduci da je Verin profesionalni zivot (ona je organizator seminara engleskog jezika koje drze poznati americki lingvisti za srednjoskolske profesore sirom Jugoslavije) povezan s brojnim putovanjima i galerijom likova nasih i stranih intelektualaca. Njihovi susreti i razgovori svedoce o idejnim i kulturoloskim razlikama, tacnije o sukobu dveju civilizacija: zapadne (americke) i istocne (balkansko-jugoslovenske). Smiraj dana na Balkanu moze se citati kao drustveno-istorijski roman o aktuelnim zbivanjima u Jugoslaviji pocetkom devedesetih, koja nagovestavaju tragican dolazak novog rata. U tom smislu, kulminacionu tacku u fabuli romana predstavlja okupljanje svih romanesknih likova, razlicitih nacionalnosti i veroispovesti, na jednom mestu u jednom danu: veliko slavlje povodom premijere baleta koji je zasnovan na istoimenom romanu glavne junakinje i izveden u Sarajevu, 1991. godine, pretvara se tokom noci u zestok sukob i sveopstu tucu. U humoristicko-satiricnom tonu, luksuzni restoran slavlja preobrazava se u 'balkansku krcmu' razdora.

Produktinformationen

    Format: ePUB
    Kopierschutz: AdobeDRM
    Seitenzahl: 403
    ISBN: 6610000048151
    Verlag: Agencija TEA BOOKS
    Größe: 1079 kBytes
Weiterlesen weniger lesen

Smiraj dana na Balkanu

1. Osvit

- Vera Korac! - proziva je sluzbenica sa saltera u svlacionici Vojno-medicinske akademije.

- Evo me! - ustaje zurno. Pogleda s tugom jednu staricu, prozvanu pre nje, koja jedva dise i jedva se krece. Samo to da ne dozivi! Jos je drzi uverenje da se to njoj ne moze desiti. Ipak, sto je starija, sve cesce je svesna mnostva mucnih stanja koje godine donose. Sa staroscu ide i strah. Strah od nesrece, nevolje, bede, bolesti, smrti, koji ce joj se lagano i podmuklo uvuci u svest i uciniti sve te strahote bliskim i mogucim. Postace opreznija, vise ce se cuvati. Cudno. Covek bi trebalo da se cuva dok je mlad: da pazi kako prelazi ulicu, da se kloni dubina i visina, da zaobilazi sumnjive ljude i mracne sokake. Jer, dok je mlad, zivot se prostire ceo ispred njega jos neotkriven, spreman za kusanje, te zato dragocen. Kad ostari ceo je iza njega, potrosen, okostao u proslosti. Uprkos tome, mladost raskalasno jurisa, ne boji se nicega, a starost je plasljiva i puna strepnje. Sta stari cuvaju i za koga? Sta jos imaju da izgube?

Najgore je njeno doba, kasne cetrdesete. Ni ovamo ni onamo, ni mlada ni stara, zakoracila, a jos nije prekoracila; dovoljno dugo u druzenju sa zivotom da spozna sve njegove mucnine, a i dovoljno kratko da bi ga se lako odrekla.

Vera se podsmehnu svojim mislima, koje vec sutradan mogu biti drugacije. Jer, zakljucci joj se menjaju s raspolozenjima; ujedno krasi je razdrazujuca osobina da cim izrekne jednu tvrdnju, odmah nalazi desetak koje bi je opovrgle.

Zestoko se opirala da u e u bolnicu, potom je otkrila kako se covek lako i brzo prilago ava kad mora, a sada, mada je presrecna sto se vraca kuci, uopste se ne raduje izlasku iz bolnice i ulasku u svet u kome niko od prolaznika ne zna da je ona operisana i da s njom treba pazljivo i nezno, u zastrasujuci obicni svet beogradskih ulica i guzve gde nije zasticena, gde sve mora sama, gde nema bolnicara i sestara da pomognu kad zatreba, gde nikom nije vazno sta se s njom zbilo i sta je sve pretrpela.

Verina prijateljica Kaca, Katarina Filipovic, kcer Beke Arsenijevic-Spasic iz njenog prvog nesrecnog braka, sedi u cekaonici, spicastog nosa nabranog zbog mirisa preostalih buketa koji joj leze na krilu. Vera nije imala srca da ih ostavi u sobi koja je tri nedelje, dok je u njoj boravila, licila na cvecarnicu. Najraskosniju korpu belih kala i zutih ruza dobila je od Rine iz Beca. Kaca je zatrpana i sitnim poklonima, Verinom tasnom i neseserom. Vera ne voli plasticne kese u kojima ljudi nose sve i svasta. Ni blizina smrti nije je oslobodila brige da sve bude skladno, lepo, pristojno - i ono sto vidi, i ono sto cuje i ono sto oseca. A zna da ne moze tako, jer zivot nije takav. On je blistav, ali i uzasan. I ona mu prkosi, ali mu se i pokorava.

- Da ti pomognem - kaze Kaca ni previse brizno, ni previse hladno. Ona uvek zna pravu meru: sada Veru ne treba nervirati ni preteranom paznjom, a ni ostaviti je bez nje. Ona je sada mnogo ranjiva jer je ranjena. Verina prijateljica iz najranijeg detinjstva opet dokazuje da je jedna od onih retkih osoba koje su korisne bez mnogo reci: ucine najvecu uslugu, a kad cuju zahvalnost, svoje delo posto-poto umanjuju, jer im podstrek od priznanja nije potreban. Veri jeste. Ona voli zahvalnost, ali ume i da je pruzi, dok Kaca ne ume.

Kaca mnogo prica samo kad treba da odvuce paznju od necije goruce muke, kao sto je, recimo, Verina operacija. Inace pomno slusa sagovornika i daje mu vremena i prostora da se izrazi, a kad ga saslusa sposobna je da sazme u jednu recenicu prakticno resenje ili savet. Kaca smiruje zahuktale, pojasnjava nebulozne, a razdrmava uspavane. Ona upoznaje jedne s drugima velikodusno, nikoga ne cuva samo za sebe. Ona sve stize i sve moze, a sve radi u pravom casu. Jednom recju, Kaca obasipa dobrocinstvom svakoga, ne samo po zasluzi, vec po uro enim svojstvima svoje licnosti. Dobrocinitelje ljudi brzo nanjuse, pa od njih mnogo zahtevaju, al

Weiterlesen weniger lesen

Kundenbewertungen